Autor

RainDog

Lisabon

Cikloalpinizam

Svi su neki cikloturisti, cikloputnici, ciklo-ovo, ciklo-ono… eto i ja da smislim kategoriju.

Insbruk, šest sati ujutro, ovde tek sviće.
Matori ludak na biciklu se pojavljuje iz mraka, a mladi hipster naslonjen na ogradu mosta (tri uspravno, reka u Austriji, dva slova) duva neku travu i gleda zabezeknuto.

– Hej, matori, odakle ti?
– Iz Srbije, krenuo malo do Lisabona
– Sereš? Je l`  ti treba smeštaj?
– Jok, tebi treba. Imaš nešto jeftino?
– Pa, sad… nema ovde jeftino, ali ako oćeš samo da malo odspavaš možeš kod mene do sutra džabe.
– Brate, ako imaš krevet i eventualno tuš, hvala ti do neba.
– Ne brini. Nije baš najčistije ali ima krevet i tuš.

Lisabon

Dan prvi


Golubac, sobe „Seka“

– Dobar dan, pošto Vam je prenoćište?
– Dobar dan, dvadeset evra.
– Ih, prošle godine je bilo deset. I preprošle. Uvek spavam kod vas. Ništa, imam šator…
– Čekaj, već si bio ovde, jel?
– Pa da, kažem Vam, baš mi je lepo kod vas uvek bilo.
– Ajde ovako. Ako se niko ne pojavi do sedam sati, imaš za deset evra. Bolje nego da zvrji prazna soba, a i stalan si gost.
– Hvala, ali šta da radim ako se neko pojavi a već padne mrak? Gde da nađem mesto za šator po mraku? A i umoran sam ko pas, ubi me vetar poslednjih dvadeset kilometara.
– Ma, hajde, ulazi, ko će pa da se pojavi u ovo vreme, danima nisam video više od trojice biciklista. A pecaroši iz Zrenjanina najavili su se tek za sutra popodne.

Pripreme i organizacija

Zagreb mi baca vetar u lice

Još, otprilike, mesec dana do polaska.
I onda čekam prvi petodnevni period bez najavljene kiše i temperaturom od petnaest ili više stepeni. Jasno je da u četiri meseca putovanja neću moći da izbegavam kišu stalno, ali ajde bar u startu da vozim po suvom i lepom vremenu. Kako sada izgleda prognoza, idealno bi bilo da krenem posle prvog maja, ali neću moći toliko da čekam. Poći ću, mislim, nešto ranije, pa ću u Beogradu da sačekam neki takav period stabilizacije vremena.

S vezom i bez veze

Dvorište

Dvorište

Ponovo imam dvorište.
Doselio sam se u dvospratnu kuću podeljenu na četiri stana koji imaju zajedničko dvorište. Zna se koji deo je čiji, ali ograde nema i nikome na pada na pamet da je postavi.
Nije bogzna kako uređeno, ali čisto je. I imaju plan kako da ga srede, ali većina se u stvari skoro doselila. Neki pre godinu dana, neki pre šest meseci. Nije da su čekali mene, nego nije bilo dovoljno vremena za drugo, osim za čišćenje. Komšija u ćošku stavio je strehu, a imam je i ja na ovom svom, drugom kraju. Ispod strehe, jedne ili druge, kažu, leti sede svi stanari. Sakupljaju novac za kafu i pivo i deci za sokove. Niti svi piju, niti svi imaju decu, ali svi daju.