Golubac, sobe „Seka“
– Dobar dan, pošto Vam je prenoćište?
– Dobar dan, dvadeset evra.
– Ih, prošle godine je bilo deset. I preprošle. Uvek spavam kod vas. Ništa, imam šator…
– Čekaj, već si bio ovde, jel?
– Pa da, kažem Vam, baš mi je lepo kod vas uvek bilo.
– Ajde ovako. Ako se niko ne pojavi do sedam sati, imaš za deset evra. Bolje nego da zvrji prazna soba, a i stalan si gost.
– Hvala, ali šta da radim ako se neko pojavi a već padne mrak? Gde da nađem mesto za šator po mraku? A i umoran sam ko pas, ubi me vetar poslednjih dvadeset kilometara.
– Ma, hajde, ulazi, ko će pa da se pojavi u ovo vreme, danima nisam video više od trojice biciklista. A pecaroši iz Zrenjanina najavili su se tek za sutra popodne.
