S vezom i bez veze

Dvorište

8. mart 2023.

Ponovo imam dvorište.
Doselio sam se u dvospratnu kuću podeljenu na četiri stana koji imaju zajedničko dvorište. Zna se koji deo je čiji, ali ograde nema i nikome na pada na pamet da je postavi.
Nije bogzna kako uređeno, ali čisto je. I imaju plan kako da ga srede, ali većina se u stvari skoro doselila. Neki pre godinu dana, neki pre šest meseci. Nije da su čekali mene, nego nije bilo dovoljno vremena za drugo, osim za čišćenje. Komšija u ćošku stavio je strehu, a imam je i ja na ovom svom, drugom kraju. Ispod strehe, jedne ili druge, kažu, leti sede svi stanari. Sakupljaju novac za kafu i pivo i deci za sokove. Niti svi piju, niti svi imaju decu, ali svi daju.

Nas dvoje, troje…

20. februar 2023.

Ovo proleće u februaru pravi posebnu zbrku u mojoj glavi. Poludelo vreme, poludela Planeta, poludeću i ja sa njima.
Puca me adrenalin, brže mi je prošlo godinu dana vojnog roka nego ovih par meseci priprema za put.
Dođem svakodnevno do stana u koji nikako da se uselim jer je birokratiji u Elektrodistribuciji potrebno više vremena da odobri uvođenje struje nego što je Tesli trebalo da je izmisli. Sednem na gomilu kesa i kutija sa stvarima koje takođe čekaju struju da bi bile raspoređene, gledam Zorku zatrpanu njima i onda krene naš dijalog:

O ljubavi, o nedostajanju

13. februar 2023.

Ne javljam se, evo, pet dana već.
A pišem svakodnevno. Pišem i brišem napisano, jer sam dao sebi zadatak da napišem nešto o ljubavi i nedostajanju. Na kraju sam zaključio da o ljubavi jednostavno nije moguće pisati ako niste pesnik. I to – veliki pesnik.
Recimo ovako:

Imam cveće šareno mi,
imam piće, oko piće,
imam sebe, i na sebe,
samo nemam tebe, tebe…

Izgleda da je to jedino osećanje koje ne može kao glavna tema da se stavi u prozni tekst. Moraš da pišeš o nečem sasvim desetom, pa ako se desi da si istovremeno pun ljubavi da se to negde i oseti.
Inače je besmisleno, suva patetika ispadne, ponavljanje stvari koje svi znaju.

Odakle si, brale?

6. februar 2023.

Znam da mnogima smeta što u sajdbaru nisam napisao koje sam nacionalnosti i kad već ne mogu da budem Portugalac, onda ništa.
Malo bih da objasnim, jer ne treba to shvatiti baš bukvalno, više je metafora i prst u oko nacionalistima nego sušta istina.