Postoje dve osobe koje će, kad se budem javio iz Lisabona, s punim pravom moći da kažu: e moj Stankoviću, šipak bi ti bio danas tu da te ja nisam ubedio da kupiš bicikl.
Jedan je borski fućevnt (guglajte ukoliko niste iz vlaškog kraja), kuvar po profesiji, fotograf u duši, kockar i lik koji me užasno nervira jer podseća na mene iz mladosti. A verovatno ga iz istog razloga i volim. Aleksandar Pavlović Šilja, koji je uradio najbolje fotografije moje unuke ali i moje dece, i koji je spremio neke od najboljih obroka koje sam u životu probao. On je u stvari prijatelj moje ćerke i zeta, ja sam se više družio s njegovim ocem, pokojnom legendom borske košarke Pidžom, koji je umeo do ludila da dovede neke od najvećih košarkaških plejmejkera Zvezde i Partizana. Čuvena je priča (istinita, bio sam prisutan) kad je na Malom stadionu u Boru napravio fintu kao da će da šutira, a stavio loptu ispod majice, pa se Zvezdina petorka pogubila tražeći gde je pala lopta.
