Spustila se neka gusta magla, ne dozvoljava mi da svoj jutarnji ritual izvedem po propisima, jer ne vidim grad kroz prozor. Ali, za par dana ću i tako preći u kuću sa pogledom na dvorište, svakako neću videti grad u pet ujutro, pa nema ni veze.
Kroz tri meseca, tri i po najviše, u ovo doba ću se buditi daleko, pored nekog puta ili u šumi ili ko zna… uzbuđuje me pomisao na to, izgaram od nestrpljenja.