Ama, ne, ne i ne!
Je l` može umesto svrstavanja u kategorije, „namćor na bicikli koju zove Zorka“? Ili samo „ludi starac“, jer već sledeća stvar koju planiram vrlo verovatno ne uključuje Zorku.
Ne mislim da sam ja nešto posebno, naročito ne da sam od drugih bolji, ali idem svojim putevima i na svoj način od nule, što bi se reklo.
Naravno da znam za Snežanu Radojičić, Toma i mnoge druge koji na biciklu žive ili samo idu povremeno na dugačke ture, čitao sam pomalo njihove blogove. Ali čitao sam ih ranije, u vreme dok mi ovo nije bilo ni na kraj pameti. Bile su mi zanimljive njihove avanture i sjajno pišu (Snežana posebno), ali nisu mi bili inspiracija niti imam želju da idem njihovim putem. Mislim, otvoren sam za sve mogućnosti, nije nemoguće da me uhvati nomadski život, ali to nikako nije moj plan.
Ne zanimaju me čak ni saveti koje na svojim blogovima daju. Ne vredi mene savetovati, jer ja dok ne osetim na sopstvenom dupetu kako boli kad padneš na rizlu, ne verujem da uopšte boli.
A i inače ne verujem u savete, bukvalno se bojim da bilo koga išta savetujem. Rođenu ćerku ne savetujem, niti unuku, da ne govorim o drugima. Tuđa iskustva su tuđa i nisu primenljiva ni na koga drugog, osim u radikalnim stvarima tipa: ne guraj ekser u šteker ili ne prelazi ulicu kad ti je crveno svetlo.
Već sam rekao kojim putem planiram da idem (otprilike), uskoro ću pisati i šta planiram da ponesem, ali sve je to u potpunosti moj izbor, nikoga neću da krivim ako pogrešim, niti ću nekome biti zahvalan ako sve prođe dobro.
Dakle, nema grupisanja, nema deljenja saveta. Ali ima i biće: ja sam to rešio tako i tako, prošao sam tuda i tuda. Najebo sam „ko žuti“ ili bila je laganica. Samo to uopšte ne znači da će bilo kome drugom ko pokuša da uradi slično biti kao meni.
U stvari sigurno je da će mu biti drugačije i u toj različitosti i jeste suština i lepota putovanja.
Stvarno, u pravu si. „Ne verujem u savete“ – nikada nisam o tome razmišljala ali to je upravo to.