Ono što ljudi koji retko voze bicikl ne znaju (ili ne razmišljaju na taj način) jeste da je lakše voziti bicikl nego hodati, čak i uzbrdo. Naravno, pod opterećem i u dužem vremenskom periodu, ni jedno ni drugo nije lako.
Okej, moram da pređem otprilike 8500 kilometara, ali nisam vremenski ograničen. Plan jeste da putovanje traje četiri meseca, ali niko me ne juri niti negde kasnim. Gugl kaže da prosečan čovek u životu prepešači tri kruga oko Zemlje. Ne mogu sad to da aproksimiram u ono što ja planiram, ali na prvi pogled deluje sasvim ohrabrujuće.
U svakom slučaju, računica kaže da ako prosečno vozim osam sati, brzinom od osam kilometara na sat, biću u okviru zacrtanog. Ja sam u periodu maj-oktobar prošle godine, radnim danima prelazio tridesetak kilometara bez izuzetaka (osim kad je baš jako pljuštalo), a vikendima po najmanje pedeset, ali češće osamdeset i više kilometara. Prošao sam istočnu Srbiju uzduž i popreko, išao do Beograda i nazad (tada sam napravio i lični rekord – 140 kilometara u jednom danu), penjao od 250 metara nadmorske visine do 850 pod punim opterećenjem (dobro, više sam gurao nego vozio, ali to vreme se nadoknadi u povratku, na nizbrdici)…
Jasno, drugačije je kad si tu u okolini, kad možeš da dozoveš pomoć ako ti ne daj bože bude potrebna, ali zašto to ne bi moglo i na putovanju koje planiram? U Evropi ću biti, bar ovog puta, nije neka pustinja, je l` da? Drugačije je i to što ću voziti praktično svakodnevno, ali ponavljam, ja sam slično radio šest meseci prethodne sezone. Da sam sve vreme koje sam proveo u vožnji išao u pravcu Lisabona, davno bih bio tamo.
Dakle, što se fizičke snage tiče, problema neće biti ako me zdravlje (kuc-kuc) bude služilo kao što me služi sada. A iz sve snage radim na tome da tako bude. Svakodnevno sam u teretani sat i po vremena, pod nadzorom čika Gagija i čitave ekipe ljudi koji treniraju po deset i više godina. Hranim se realno zdravije od prosečne osobe, bez dileme. Izbacio sam običan šećer i belo brašno, unosim puno povrća, svakog drugog dana iscedim po tri litra soka od šargarepe, cvekle, jabuka, krušaka, limuna i to pijem praktično umesto vode. Jedem i dosta sirovog ili sušenog voća. Meso ne izbegavam, nemam nameru da budem Novak Đoković, samo hoću da stignem do Lisabona. Suplemente za sada ne koristim, ali razmišljam o tome. Svakako ću ih uzimati kad krenem na put, teško da bi moja zdrava ishrana stala u bisage.
Jednom mesečno proveravam masnoću u krvi, šećer i sve te parametre koji mogu da se odrede u teretani. U okviru normale sam, jedino mi je mišićna masa uvećana i praktično zbog toga za par kilograma prelazim težinu koju bi trebalo da imam za idealan BMI. Visok sam178cm, a težina mi se kreće imeđu 79 i 82 kilograma. Skoro sam operisao kamen u žuči i tada su mi, kao pred svaku operaciju, proveravali srce, pluća i bog te pita šta sve još. Dečkić, šta da vam kažem.
Možeš, naravno. Kad si mogao da prespavaš onoliko….možeš i ovo. Uostalom, sada imaš i odgovornost prema onima koji bi ti se jednom, možda, pridružili. Mi ćemo slati u etar pozitivnu energiju sa željom da uspeš u svom naumu. I naravno, sa nestrpljenjem čitati tvoj blog. Sa srećom Stale.
Fala Majče
Edy…naravno da možeš. Kako je bilo sa prvim kontaktima sa novom igračkom na dva točka, u stvari je više od igračke….i sve te vožnje, zagrevanja za nešto više. Podrška sa moje strane a moraćeš i da dođeš na ono „nešto“, biće potrebno.
Fala majstore. Generalka kod tebe pred polazak, naravno