Znam da mnogima smeta što u sajdbaru nisam napisao koje sam nacionalnosti i kad već ne mogu da budem Portugalac, onda ništa.
Malo bih da objasnim, jer ne treba to shvatiti baš bukvalno, više je metafora i prst u oko nacionalistima nego sušta istina.
Dakle, rođen sam u Srbiji, od roditelja Srba i ko zna koliko kolena unazad je tako (mada je malo verovatno da se na ovim prostorima neki Turčin ili Turkinja nisu umešali, a da ne govorim o komšijskim narodima). Ne stidim se toga, daleko bilo, pripadam onom brojnijem delu srpskog naroda koji nikome u komšiluku nije ništa nažao učinio. Ali, to odakle sam, ni na koji način ne određuje moja shvatanja, a ni mentalitet. Doduše, više volim šljive i maline od banana i pomorandži, stavite mi to na plus stranicu. Bicikl mi je oblepljen nalepnicama sa natpisom RainDog i zastavicom Srbije, ali ću usput lepiti i zastavice svake države kroz koju prođem i to će biti moj način da iskažem poštovanje i zahvalnost što kroz njih prolazim, nadam se, bez problema. Uočljivije bi bilo da nosim kačket sa tim zastavicama, ali ja svoje Mano Negra kačkete ne menjam. To nije samo imidž, to je poruka koju šaljem, pa ko razume – razume.
Dakle, ne stidim se niti nameravam da krijem da dolazim iz Srbije i da ću se u Srbiju vratiti, ali ne želim to ni da potenciram. Usput ću posetiti i neke prijatelje koji nisu Srbi, nego su više od toga – dobri ljudi koje volim zato što imamo zajedničko sve osim porekla. Mislim, ukoliko se ne vraćamo unazad do majmuna.
Svestan sam da mnoge ljude u velikoj meri određuju poreklo i vera, tradicija koju nose iz davnina. Ali jebeno je s tom tradicijom, tanka je granica između dobrog i lošeg što ona nosi, mnoge ratove je proizvela. A suština, ona srž u osobi je, rekao sam mnogo puta, dobrota i ljubav. Tradicija, vera i vaspitanje često pokvare tu suštinu.
Za ovaj put na koji krećem bitan je motiv, nije važno šta sam i odakle. A važno je i to koliko godina imam, želim da pokažem da su to godine u kojima se još uvek može mnogo toga postići. Pa majku mu, najstariji čovek koji je osvojio Mont Everest imao je preko osamdeset godina! Doduše bio je Japanac, ne znam da li se to računa.
Vernik nisam, ali da parafraziram Nemanju Cvijetića, postoji oko tri hiljade božanstava i razlika između vernika i mene je to što vernik ne veruje u 2999 bogova, a ja ne verujem u 3000. Zanemarljivo, ako se gleda na taj način.
Ako negde doživim problem sa ljudima, neću kriviti ni Cara Dušana, ni Alojzija Stepinca ni Adolfa Hitlera, nego konkretnog kretena koji mi eventualno napravi problem.
A to što sam napisao da bih voleo da sam Portugalac takođe je vrsta metafore, jer i da jesam Portugalac bilo bi mi svejedno šta sam. Samo eto, iz nekog razloga, svaki Portugalac kojeg sam u životu upoznao (a ima ih par desetina) bio je kul lik sa kojim sam satima mogao da sedim i razgovaram ili ćutim ili slušam fado ili bilo šta drugo.
U stvari sam jugonostalgičar, niko ne može da mi oduzme moju mladost, stopiranje od Triglava do Đevđelije i spavanje ispod mostova po Bosni ili na plažama po Hrvatskoj.
Ako me pitate da li je Kosovo – Srbija… o, da, jeste. I Hrvatska i Slovenija i sve ostale države, taman koliko je i obrnuto, odnosno Srbija je deo tih zemalja, makar u mojoj glavi i duši.