Spustila se neka gusta magla, ne dozvoljava mi da svoj jutarnji ritual izvedem po propisima, jer ne vidim grad kroz prozor. Ali, za par dana ću i tako preći u kuću sa pogledom na dvorište, svakako neću videti grad u pet ujutro, pa nema ni veze.
Kroz tri meseca, tri i po najviše, u ovo doba ću se buditi daleko, pored nekog puta ili u šumi ili ko zna… uzbuđuje me pomisao na to, izgaram od nestrpljenja.
Motiv. Za sve što u životu želimo da ostvarimo, ukoliko to baš nije u neskladu sa prirodnim zakonima, najvažnije je koliko nam je jak motiv.
Svašta čovek u životu istovremeno želi. I bogastvo i ljubav i zdravlje i uživanje i sve što misli da će mu za to biti potrebno. Ali, za šta od toga imamo najjači motiv, to je pitanje. Jer, vrlo često, želje se međusobno sukobe. Klasična je Priča Vase Ladačkog, nije potreban bolji primer. Pogubi se čovek u silnim željama, loše proceni za koju od njih ima najveći motiv.
Ima kod Živojina Pavlovića (mislim u Belini sutra, ali nisam siguran) jedna crtica koja je ostavila veliki utisak na njega, a preko njega i na mene.
Na nekom snimanju u Sahari, na petnaestak kilometara od najbliže oaze, filmska ekipa u džipovima prolazi pored starca, Beduina, koji laganim korakom ide u istom pravcu. Naravno, stanu i ponude mu da ga prevezu, a on im odgovori fantastičnom rečenicom: „Prijatelji, nemam ja više vremena da se vozim kolima!“
Naravno da znam da je bicikl gramatički ispravno, ali kod mene je realno, malo toga ispravno. Ipak, ono najvažnije, bicikla Zorka jeste.
Daleko je od idealne za ovu vrstu puta koji planiram jer se radio o MTB biciklu, a 90% ture biće po asfaltu i manje ili više uređenim stazama. Međutim, preostalih 10% (ili čak i malo više, ako me neki leptir povuče za sobom u brda ili po livadama, a ja od toga da bežim niti umem niti želim), nemoguće je preći biciklom pravljenom za duge, asfaltne ture.
Do trenutka kada sam seo da napišem ovaj tekst, bio sam siguran kojom rutom idem. Sada više nisam.
Postoje tri rute koje dolaze u obzir (i nekoliko podvarijanti) i svaka ima svoje prednosti i mane.
Bor – Bar – Bari (feribotom) – Đenova – Barselona (feribotom) – Madrid – Lisabon
Povratak:
Lisabon – Bilbao – Bordo – Pariz – Bazel – Maribor – Zagreb – Beograd – Bor
Četiri hiljade kilometara do Lisabona i četirihiljade i četristo kilometara nazad.
Slobodni penzioner po sopstvenoj odluci. Verujem da su svi ljudi rođeni jednaki i dobri, samo su neki to usput zaboravili
Nacionalnost? Operisan od toga još u ranoj mladosti. Kad već ne mogu da budem Portugalac, svejedno mi je.
Religija? Sumatraizam
Politička opredeljenost? Light anarhizam Manu Chao tipa.
Muzika? Manu Chao, Yasmin Levy, Mariza
Omiljeni pisac? Čehov
Najveći uspeh u životu? To što unuka svakog vikenda traži da spava kod mene i knjiga o lečenju (sopstvenog) alkoholizma
Planovi u životu? Da napravim sledeći korak
