Često me pitaju: koji to zdrav život, majke ti, propagiraš, kad ti je udarna fotografija na blogu sa cigaretom u ustima i simbolom marihuane na kačketu?
Nemam pravi odgovor. U stvari, moja ideja i nije propagiranje nečega, ja samo hoću da, ovakav kakav sam, stignem na biciklu do Lisabona. A posle toga imam u planu ozbiljnije, daleko ozbiljnije avanture – koje ću najaviti onog dana kada stignem u Lisabon. Ali te druge stvari verovatno neću moći da ostvarim iz prostog razloga što za njih neću imati finansijske mogućnosti, a ne zbog zdravlja ili godina. Ali, o tom potom.
Vrlo brzo pošto sam najavio ovu avanturu, pojavila se, za mene potpuno neočekivana, ali za one koji se bave marketingom sasvim logično, opcija sponzorstva. Ali, sponzorstva – čega? Vožnje bicikla po svetu? Ma daaaj…
Ali, kad su već svi počeli da me ubeđuju u to, zaista sam i počeo o tome da razmišljam, što bih vas lagao. Cilj i dalje nije zarada ili neka nova karijera u ovim godinama, cilj je da ne sedim kod kuće, buljim u televizor i igram šah ispred penzionerskog kluba. Mislim, posle Lisabona, jer se taj put uopšte ne dovodi u pitanje. Motiv je isuviše jak da bi išta moglo da me zaustavi.
I tako, Danica mi je uradila lep media kit i onda sam ga poslao na nekoliko adresa. Uglavnom kompanijama koje se bave proizvodnjom zdrave hrane, ili podržavaju zdrav život ili ekologiju, jer se u takve stvari, realno najviše uklapam. Ni jedan odgovor nisam dobio, bukvalno. Znači, ne da sam dobio negativan odgovor, nego nisam dobio nikakav odgovor. A bilo bi lepo da je bar neko odgovorio zašto, jer bi mi bilo jasno na čemu sam. Ne ubrajam tu Inspira grupu koja se javila i bez iniciranja s moje strane, ali Brana zna da sam ozbiljan čovek, pa je lakše. Osim toga, oni jesu nešto posebno. I po tome kako rade svoj posao i po nekom robinhudovskom odnosu sa zajednicom.
Razmišljajući zašto je to tako, da li greše oni koji misle da bi ovo moglo biti zanimljivo sponzorima ili greše sponzori, zaključio sam da grešim ja.
Jer, ne može i jare i pare. Ili ću da vozim jer mi se vozi ili ću voziti da zaradim novac za narednu avanturu.
Ova kapa i cigareta na naslovnoj fotografiji bloga, to sam, jebiga, ja. I ne mogu biti ništa drugo. Kapu sa listom marihuane kupio sam potpuno slučajno. Bila je nedelja i paklena vrućina, ušao sam u najbližu kinesku radnju i dohvatio prvu kapu koja mi je delovala kao dobra zaštita od sunca. Nisam znak ni gledao. Ali posle mi se dopala kao štos i nastavio sam da je nosim neko vreme, sve dok nisam nabavio Manu Čao kačkete. Sad više ne znam ni gde mi je ta kapa.
Cigareta… nije ona meni ni imidž, verovatno ni preka potreba, cigareta je meni nekako simbol prošlih vremena. Lepog, opuštenog, baš me briga za sve – života. Ta vremena su me formirala kao ličnost i ne odričem ih se. A organizam mi, bogu fala, to dozvoljava još uvek, bez problema. Rezultati svih analiza su mi daleko bolji od velike većine mojih vršnjaka. Ne pamtim kada sam se zaista umorio. Pređem 80 do 140km u danu, nešto pojedem, i u pet ujutro nastavljam put. U teretani vozim sobni bicikl i do 25km pod najvećim opterećenjem (to je pandan uzbrdice kakve u prirodi verovatno nikada niko ne bi vozio duže od kilometar – dva, a možda ni toliko) i posle toga šetam pet do deset kilometara.
A počeo sam i neke suplemente da uzimam. Uglavnom B kompleks, magnezijum, koenzim Q10 i slično. One bilderske stvari za mišiće ne uzimam, svašta u njih stavljaju, a i nisu mi potrebni.
Cigareta je u fizičkom smislu minus, ali u psihičkom je za mene takođe vrsta suplementa.
Živim život. Zdrav, rekao bih.
Sad, jebiga, potencijalni sponzori izgleda ne misle tako, ali bože moj… naći će se već neki sličan meni. Ili neće.
Mislim, daju milone i milione za ove što pikaju loptu, a nije baš da i ja nemam šta da im ponudim zauzvrat. A meni i nisu potrebni milioni.
Savetuju mi i da postavim sve ovo na neki crowdfunding sajt, pa na njima pronađem sponzora, ali ne znam, nekako mi je sve to… ljudi sakupljaju novac za lečenje dece, ne radi se to za matoru ludu koja bi da vozi bicikl po svetu.
U svakom slučaju, ako znate nekog takvog ko bi mogao biti zainteresovan i podrži ovakvu avanturu, preporučite me ako hoćete.
I šta uopšte mislite o svemu ovome? Ne uspevam da u svojoj glavi raščistim koliko potencijalna sponzorstva urušavaju čitavu ideju.